Grillenparty zur Weltmeisterschaftseröffnung (Roštiljijada povodom otvaranja SP)

Pošto ovaj deo priče nikako ne bi mogao da bude ispričan bez fotki, nisam ga do sada ni spominjao. A ide ovako: još u ponedeljak (05. juna) stigne (svima) na mail obaveštenje da je u toku organizacija multimedijalnog dogadjaja praćenja Svečanog otvaranja Svetskog prvenstva uz jedénje i pijénje (pročitati sa pravilnim naglaskom!!!) Upad 10 evrića. Što da se izdvajamo, zar ne? Pa da nas gledaju kao crne ovce. (Bolje je bez crnila, mislim se ja.)

Nekad je bilo, kad igra nacionalna reprezentacija, ne ide se u školu. Nemački model kaže da se radi malo kraće. Oko četiri smo otišli u laboratoriju, gde je već bilo postavljeno platno i projektor, kao i prateći pribor u vidu stolova i klupa. Ispred je već bio namotiran roštilj, dosta pravoslavan (samo na točkovima). Tu me je ogrejalo Sunce, ne zato što je to bilo napolju (dobre one rakete!), nego zato što sam se osetio "u elementu". Malo me je zbunilo što sam umesto sekirčeta i drva zatekao samo flašu providne tečnosti, sa "dečjim" zatvaračem (mora da se pritisne, pa tek onda okrene). Skontao sam da su to tečne "Hepo-kockice", i opustila me je činjenica da je ćumur bio od pravog drveta.
Pa, Mladja i ja se bacismo na posao. Poredjasmo ćumur, polismo ga, potpalismo... Čime ćemo da raspaljujemo?! Tek, eto ga tip, razvlači pištolj i crevo. Aha, kompresor, je.. te! High-tech, nema šta, spasićemo se mahanja i prolivanja znoja tom prilikom. Radost je kratko trajala, jer je kompresorska stanica centralna, a dasa koji tamo radi je na kraju svog radnog vremena nemački uredno isključio kompresor. A vatrica taman počinje da daje znake života! (Onaj kokos-ćumur teško prima vatru, nemojte da ga kupujete. ;) ) Objasnim ja šta mi treba, sidjemo u podrum laboratorije, nadjem parče "pleha" odgovarajućih dimenzija, nadjem i turpiju (oštru, ne, tj. da), osunetim malo ivice da ne oštetim kožu šaka svojih, i uključim manuelni kompresor...
Šta da vam kažem, sve ima u ovoj našoj Nemačkoj, uključujući i mesište, samo fali Vegeta! Osim onih pe-šesnaest vrsta kobasica (koje su stvarno bile OK), sve ostalo meso je bilo potopljeno u paradajz (mada se ne bi reklo na ukus). No, šta je, tu je. Kad se ćumur konačno razgoreo, 'ajde da bacimo nešto na skaru. Ali, ne lezi vraže! Prilazi tip i stavlja alu-foliju preko rešetke. Lakše se pere, kaže. Ali, ne jede se sladje kad nema dima! :( Nego, 'ajdeee...

Bilo je dovoljno za sve, i na kraju dobismo komplimente za kulinarska dostignuća. Da je bila i Vegeta, pa još bez alu-folije, videli biste vi, rekosmo mi (na čistom Srpskom)...

I za kraj, iako sam protestvovao rečima "joj, dečki, da me vidi mama", primer zašto smi mi tako uspešni gastarbajeri ovde. Mimikrija radi, brate!!! :D (zoom na moj levi obraz)