Pred nastupajući praznik

Prvo jedna ispravka: mrak ovde stvarno pada u pola DESET, ne u pola devet. :D

Današnji dan je uglavnom prošao regularno, ako se izuzme skoro nacistički vrelo-'ladno tuširanje oko postupka za moju saglasnost da Mia putuje van zemlje... (Chiharu i Mia putuju u Japan za neki dan). Elem, zakon je jedinstven, ali ima mnogo jako pametnih službenika, koji čitaju i više nego što piše izmedju redova. Ako pitaš na n mesta, dobiješ bar n+1 odgovor. A n+m je obično najtačniji... Tako me je preobilje informacija dovelo do zaključka da će možda biti neophodno da sednem na bus i skoknem do Niša, ne bih li razrešio Gordijev čvor i poštedeo svoju Dragu još jedne frustracije usled kontakta sa "Serbian administration", te sledstvenog troška oko ponovne kupovine karata... (Dobro, de, "malo" sam preterao! :D)

Sreća što je i ovog puta upalilo "mnogo buke ni oko čega", jer je (na kraju) "glavni čika za te stvari" rekao da je saglasnost izlišna... Sada nam samo ostaje da se nadamo da će nadležni čika na granici datog jutra da ustane na pravu nogu. Verovatnoća je (teorijski) fifti-fifti (bez eventualnog "Merverštojera" od 10+ evra).

Sutra je ovde praznik! (Opet?! Bio je i 5. maja). Ovi Nemci izgleda ništa ne rade, samo praznuju!!! Lenštine jedne... Da im nije Turaka i nas, sve bi stalo (i ništa od njih ne bi ni ostalo - kao što i neće, na kraju! :D)