Na današnji dan...

Sve je počelo regularno, ne obećavajući ništa posebno. I nadalje se odvijalo u okvirima uobičajenog, sve dok nismo krenuli "kući". Pošto se naša draga profesorka već poprilično osamostalila tokom weekend-a, i nije se izjasnila da smo joj potrebni na bilo koji način, Mladja i ja smo je bez brige pustili samu u grad... A mi smo skoknuli u supermarket, pazarili nešto mesa i još nešto piva, i zaputili se ka Mladjinoj teritoriji.

On inače stanuje u okruženju U-Bahn stanice "Studentenstadt" (Studentski grad, jel' te), i izmedju betonskih kockica različitih oblika i dimenzija (u kojima inače stanuju studenti) postoji nešto kao zelena površina, vrlo pogodna za roštiljanje. Što na um, to na drum, tj. na roštilj. Ponovo primenjujući već oprobane "tečne Hepo-kockice" za tili čas smo pripremili vatricu i bacili meso i kobaje. Našla se i glavica crnog luka, naravno. Klopa je taman stigla na vreme za početak utakmice Švica-Ukrajina, a pozicija koju smo na vreme zaposeli nam je omogućavala da neometano pratimo prenos iste (broadcasted na tri velika ekrana u nečemu što je kao kafić za stanovnike okolnih zgrada).

Da nije bilo roštilja i društva (priključio nam se još jedan "naš" student), utakmica bi prošla nezapaženo sa naše strane. Ovako, ostaće bar spomenuta...