Para vrti kad Sunce ne može

E, pa, ovi Schwabe ga stvarno preteraše!!! Pošto ni najmanje ne sumnjam u izvor informacija, onda 40e6 (40 milijuuuna!) evra za srebrno-oksidne rakete (za razbijanje oblaka) zvuči kao razumno objašnjenje za ovako dug period izuzetno sunčanog vremena. Ne znam koliko komada im je još ostalo, ali Sunce sija li, sija! :D

Ipak, malo se pomračilo od danas popodne... Da li je 0:6 doprinelo tome, ne znam pouzdano. Znam samo da je na Olympiazentrum ("staro" olimpijsko selo, koje i dalje fascinira arhitekturom), ispred ogromantnog displeja (64 kvm), bilo dosta "naših". I svi smo zdušno navijali za reprezentaciju sada već i zvanično nepostojeće države. Doduše, pošto niko ne voli da gubi, rešenje se lako našlo: posle provog poluvremena počeli smo da navijamo za jačeg, tako da smo na kraju ipak pobedili "onu šaku jada"... I pokunjeno se razišli. Jedino što bi moglo malo da nam osvetla obraz bi bilo da Argentina postane prvak, pa da onda bude očigledno da ipak nismo mogli da pobedimo šampiona... U ostalom, opet držimo rekord: niko nije primio toliko golova!!! :D

Za utehu smo uveče otišli kod teta-Vide, koja inače u Schwabingu (stari deo Münchena) drži nešto kao kafanu u kojoj se okuplja nekakva naša elita. Elita za elitu, ali je petkom prvi tanjir pasulja džabe! Pa, kad je džabe, pa još domaći... I, gle čuda, pasulj je bio retko odličan (ili u mom slučaju nije dovoljno zagrabila kašikom). Vredi ponoviti, svakako. Negde pred kraj klope počela je i kiša... Na svu sreću, nije preterivala, tako da je moglo još malo da se proskita ne bi li gasovita faza pasulja lakše izvetrela. ;)