Ekskurzija

Na početku jedna napomena: možda ste primetili da sam redizajnirao blog. Obrlatite pažnju na linkove (sada su "levo", pa nisam li ja ipak levak?). Za one sa pristojnim internetom će verovatno biti interesantna dodatna galerija slika. Sve ono što slikam, a ne može da stane u blog, nalazi se tamo.

I Nemci znaju radni dan da provedu radno, ne radeći. Ovo je, naravno, bila radna ekskurzija za studente smera transportna tehnika. Ovoga puta tehnika je bila prosta: kako transportovati što više ljudi (u letnjoj sezoni zaluđenih planinara i mountain-bajkaša, u zimskoj sezoni skijaša i ostalih) iz tačke A, preko tačke B, do tačke C. Odgovor je prost, kao i sve velike stvari (čitati "po niški"): A B C B (A, b'e, C, b'e). U prevodu, žičara koju smo danas išli da obidjemo ima polaznu, medju, i krajnju stanicu. Pri spustu od tačke B možete opet da se vratite u tačku C. Žičara je glanc-nova i napravljena je za cela-celcijata tri meseca, sa sve žicom. Nalazi se u okolini Insbruka.

Pa, "kud svi Turci, tu i mali Mujo". Infiltrirao sam se fes! ;) Studenata komada 23, plus "mi" (moj ljubazni nemački kolega i ja).
Putovanje udobnim autobusom*, majstor šampion da provuče bus kroz sokake... I da "zapali po neku" u busu, (možda zato što smo već bili u Austriji)!!! Žutu liniju sa karte nisam, naravno, ni primetio (granicu).

Žičara k'o žičara, sa kabinama za po 8 ljudi. Znam da ćete da poludite što izostavljam tehničke detalje, pa eto par: 2500 osoba na sat, nadmorska visina krajnje stanice 1608 m nad Jadranom. Sve high-tech, computerizovano, of kors, natirlih. A kravice pri vrhu pasu li, pasu. Nisam proverio na kom jeziku muču.
Za znatiželjne, koji barataju i "očinjim vidom" a i Nemačkim jezikom, prezentacija na zvaničnom sajtu fakulteta se nalazi ovde. Pogled sa krajnje stanice na susednu žičaru izgleda ovako.Nakon posete žičari otišli smo da posetimo i firmu koja ju je napravila. Leitner se nalazi u Sterzing-u (Štercing, Kicbil, Tirol, Austrija). Ima mnogo Italijana, jer je to Italijanska zajednica. Svejedno, Žabari ne samo što "kao" umeju da igraju fudbal, nego prave i dobre žičare, i pride još mnogo toga!

Sa zadovoljstvom smo dočekali da nas pogodi neizbežno. Za ručak u firmi smo imali "pastu" (zar kod nas u menzi nije pasulj popularan?!) Doduše, bilo je čak i piva, ali se serviraju specijalne pincete za držanje istih (jedna flaša = dva deci, tj. sve meni).

Nakon ručka, kako i jeste zdravo, pošli smo u laganu jedno-i-po-satnu šetnju. Kroz fabričke hale, naravno.
Rade ljudi. Poneki još uvek zaogrnuti u zeleno-belo-crvene trobojke. Šampioni, bre!!! Doduše, ima i poneki Svemirko**, zapošljen zato što CNC*** mašine još uvek ne umeju same da uzimaju delove.
Vratismo se uveče, pa kud koji, mili moji...


*Suvišno je, ali da kažem i klimatizovanim. Skoro kao i Niš Express!

**Ćao, Gago! Znaš o kome je reč! ;)

***Kompjutorski upravljane (mašine).