Sv. Ilija na Bovanskom jezeru

Elem, da zapišem i ovo, da ne zaboravim! ;) Prvu sedmicu avgusta meseca sam proveo u Srbiji, na nekoj vrsti odmora. Otišao sam da se malo odmorim od svog studijskog boravka u Minhenu (ko želi, može da čita i turističkog putovanja, tj. odmora). Tri dana su bila rezervisana za boravak na Bovanskom jezeru, skraćeno Bovnu. Tako se zove i obližnje selo. Jezero se nalazi negde na pola puta izmedju Aleksinca i Soko Banje. Veštačko je, i nastalo je pregradjivanjem reke Moravice. Namenjeno je vodosnabdevanju. Tačnije podatke ne mogu da dam, jer nema na internetu...

Bitno je da je čisto i da u njemu može da se kupa! Voda dostiže temperaturu i do 29°C. Banjaaa!!! Nivo civilizacije i urbanizacije je vrlo problematično opisati. Asfalt se vidi dobrim dvogledom. Uglavnom ima struje, osim kad nestane. Moj mobilni je hvatao signal u području od nekih 250 cm kvadratnih. Vodovod postoji samo u sopstvenoj režiji, naša varijanta je pumpa u jezeru (nekih 60 m daleko), a za piće kod "komše" koji ima bunar i hidrofor. Kanalizacija, čemu to? "Poljaci" su zakon. I tako dalje. No, važno je da svake godine vidjamo stare i proverene komšije (uvek spremne da priteknu u pomoć, prevezu nas čamcem) i da se lepo družimo, zezamo, i naravno kupamooo...

Sa'će i ručak, ja sam samo za kratko napustio skaru

Ima raznih priča vezanih za Svetog Iliju i obavezno gadjanje munjama i gromovima. Možda je dotični Svetac imao u vidu kratkoću mog boravka, pa rešio da učini iznimak ove godine?! Tako smo posle ručka lepo mogli da odemo na pecanje. Ja se na to ne primam, ali priznajem da sam sa uživanjem posmatrao majstore. Ako se u pecanje ne razumem, barem sam do sada naučio kako izgleda riba. Prvi Pacijent to sigurno nije bio!
Medjutim, Buja, inače van Bovna poznatiji kao Lead vocal čuvenog Niškog Penthouseband-a, nije se dao omesti! Dokaz da za pravog majstora nema prepreke je na sledećoj fotki. Čovek sa ovakvim sjajem u očima nema šansi da omane kad su ribe u pitanju.
Ono što je nafascinantnije u svemu je da ovako okoreli pecaroš gaji čisto Platonsku ljubav prema ribljem svetu! Ipak, uspeo sam da ovekovečim trenutak kada je ribi bio najbliži. (Barem ovoj.) Ljubav na prvi pogled, priznaćete i sami!!!
Ne znam šta je ON jeo za večeru, ali sam zato JA ustanovio da su deverike, iako sa dosta sitnih kostiju, jako ukusne...

I za kraj, fotka glavnog razloga mog povratka u Srbiju. Strahinja, glavom i bradom. Tatin sin. ;)