Šoferska je tuga pregolema

Zašto šoferi tol'ko pate, kad nikad nisu kod kuće (pa manje vidjaju svoje "životne saputnice"?) Za dogadjaj dana simuliranje je, ipak, mnogo bolji izraz nego foliranje. Mada, ima i ponešto od foliranja, ali na vrlo sofisticiran način.

Dakle, danas sam imao izuzetno zadovoljstvo da na ovdašnjoj Katedri za motorna vozila, u pratnji mog izuzetno ljubaznog domaćina, uživam u high-tech simulatoru vožnje "šlepera". Da su Čkalja i Paja* imali ovako nešto, ko zna gde bi im bio kraj! Simulator sam, inače, video u pratnji mojih "musketara" još u petak, ali nismo mogli sami da probamo, jer je baš tada u toku bilo testiranje. Pod krajnjom ljubaznošću podrazumevam to što mi je Jürgen (vodja projekta) sam ponudio da ponovo dodjem u terminu kada je simulator slobodan...

"Zapljuskuju" se ovi "naši" Švabe svim i svačim! Umesto da lepo uzmu sve što već imaju, i kamione, i vozače, i mernu opremu, i sve to puste na drum, oni spljiskali pare u napravu koja treba da posluži za ispitivanje efikasnosti sistema za asistenciju u vožnji. Sistem treba da smanji broj "klasičnih" grešaka koje nastaju kao posledica zamora materijala (tj. vozača, u ovom slučaju), te da ispita prijemčivost samog sistema u odnosu na strukturu ljudi koje voze ovakva vozila. Sistem ume da drži propisanu brzinu i odstojanje u odnosu na vozilo ispred, pri čemu vozač uvek može da odluči da je ipak bolje da "omanda" (i pregazi) tipa ispred sebe, samo ako ga iznervira. Na vozaču je da donese konačnu odluku (za sada).

Projekat je naručio MAN, čuveni nemački proizvodjač kamiona. Vrlo važna firma, koja je udahnula dušu simulatoru, je Krauss Mafei Wegmann (njihovo mezimče je tenk "Leopard", ponosni naslednik čuvenog "Tigra"). Ovde se ništa ne radi iz puke ljubavi prema nauci, sve ima svoju čvrstu podlogu...

Sam simulator izgleda otprilike ovako: veliki, plavo-beli lučni prostor sa teget zavesama na ravnoj strani. (Za sve koji su ikada imali kontakta sa Mašinskim fakultetom, "šlag na tortu" je činjenica da su većinu "stvari" projektovali sami studenti, te da su asistenti učestvovali u "šrafljenju" istih!!!) Zavese od znatiželjne publike sakrivaju kabinu ispitivanog kamiona, koja je kao "čardak ni na nebu, ni na zemlji". Kabina je inače "original", samo montirana na 6 teleskopskih podizača. Trebaju vam prave merdevine da se "ukačite"! (Od kabine ide gomila rebrastih creva, kao u "Matrix"-u. "Creva" ne služe da iz zamorčeta-vozača isisaju sve životne sokove!) Ispred kabine je razapeto polukružno platno na koje 5 projektora projektuje sliku pejzaža kroz koji se vozi. Levi retrovizor ima dva display-a, desni jedan. Za svaku od komponenti je zadužen po jedan računar (samo za sliku, sve u svemu za vizuelnu iluziju računara, brojem i slovima, OSAM). Pošto tehničkih detalja o samom simulatoru nikad dosta, ostatak je u pomenutom linku.

Kakav je osećaj? MORSKI!!! Nisam imao pojma da je bolje biti "kapetan bele ladje", nego vozač "drumske krstarice". Ja sam se kleo da je Spaček najmekši auto ikada napravljen, ali i od najmekše ima 4. stepen komparacije ("meko u p.... materinu")... Ona konzerva nakačena na kamionsku karoseriju (kabina, jel') ne da se ljulja, nego nemate pojma!!! Pošto u testiranjima učestvuju pravi vozači, i oni dobrim delom kažu da je osećaj "pravi", treba im verovati na reč.

Elem, nikada da sada nisam vozio šleper od 16.5 m dužine!!! Sada otprilike znam koji je osećaj. Na 60 kmnah adrenalin polako počinje da se luči, već na 80 sam se osećao kao hadžija (kome niko ništa ne može), a na 120 samo pokušavam da zamislim...

Scenarija za testiranje ima mnogo, video sam samo neke od njih:

1. Vožnja "u špicu" na auto-putu, "mic po mic". "Kopilot" fenomenalno šljaka, prosto gubite osećaj ko vozi!
   
2. "Pastoralna" vožnja po provincijskom putu (prvog reda, doduše, à la naš ex-"Bratstvo-jedinstvo").
   
3. Vožnja po gradu, klima ne pomaže - početnik kao ja se preznojio nebrojeno puta. Itd...

Što je "najbolje", stalno se dešava nešto što ne očekujete od inače tako predvidljivih Nemaca!!! "Asistent" za držanje odstojanja radi perfektno, i kada je najlepše i prepustite se užitku, ukapirate da je "frajer" otišao na "piš-pauzu"! Samo zato što sam vrlo miran i staložen vozač, pa ponekad umem (zbog grešaka drugih, ruku na srce) da nagazim i pedalu kočnice, nisam zveknuo školski autobus ispred sebe. (Doduše, posle sam imao neopisivo zadovoljstvo da glatko penetriram u isti sve do vozača, a da me niko posle toga ne pošalje na robiju!!! :D)

Kada sam ušao u grad, iznenada mi istrča jedan Audi 80, i sa leve trake me tako iseče, da nit' sam mogao da ukočim, nit' da ga eskiviram, a kamo li da nešto učinim kombinacijom oba manevra. Za očekivati je bilo da prospem neki "pozdrav" iz bogatog vozačkog repertoara, ali sam ipak, poštujući jezik komunikacije, samo uzviknuo kratko: "Jerk!"** Sa zadrškom sam ukapirao da je taj auto u stvari "vozio" moj domaćin... Tako sam, bez daljeg trošenja dragocenih reči, došao do odgovora na pitanje "šta će im onaj "volančić" tamo pored tastature?!" Ja sve mislio da se na pauzi tu igraju "video igrice" (što se, po Jürgenovom priznanju, ponekada i dešavalo... :D)

Sve u svemu, igračka, ali krajnje ozbiljna!!! Nije nemoguće da sam u pojednim trenucima izgledao kao mladi majmun u obilasku NASE. On se ne bi nasekirao, a ja sam baš uživao!!!

Za ende, pogled iz mog ugla: od "ovih ovde" ponekad možda može ponešto i da se nauči (još samo kada bi bilo više plodnog tla da se primi, a ne da uvene odmah). A toliko bih voleo da subjektivno može na prost način da se pretoči u objektivno, te da svima postane jasno ono što Srbima nikada jasno biti neće...


* TV serija "Kamiondžije" - ko se seća, ne treba da mu bude neprijatno što ga pamćenje (još uvek) služi.

** Izvod iz rečnika kaže:

• a : an annoyingly stupid or foolish person - neko ko vam svojom glupošću neverovatno ide na živce
  
• b : an unlikable person; especially : one who is cruel, rude, or small-minded - neko ko vam se nikako ne dopada: posebno, neko ko je krajnje "surov", "sirov", ili još bolje, ograničen.