Tri za groš vs. D'Artagnan

Bila jedna pesmica (iz već davnog detinjstva), iz bajke o tri praseta i zlom vuku. "Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za..." Pošto je groš odavno izumro, a trenutno je retro u modi, onda bi bio red da u restajlingu vuk pokaže svoju dobru ćud (i to ima), pa je onda i tri za evro, ili kako već ko... Druga priča.

Lično, mislim da je bolje da se u ovoj priči osećam kao D'Artagnan! Makar držeći virtuelni mač u realnoj ruci, fijučući iznad tastature i koseći sve virtualne neprijatelje.

Elem, danas sam imao čast da dočekam svoja tri profesora, koji su iz Niša došli u Minhen, u okviru tzv. "našeg" TEMPUS projekta*. Raspevani (čitaj bučni, sa propelerima - to još ima, i leti!) JAT-ov avion ih je ponosno i u predviđeno vreme, u komadu, dopremio na Minhenski aerodrom. Onima koji ih lično poznaju ostavljam da izaberu ko je Atos, ko Portos, a ko Aramis. Sačekali smo ih kolega-laborant Otto sa Instituta i ja. Iako se Švaba ne preziva baš Lilienthal, skoro da smo doleteli do hotela u centru Minhena (Odeonsplatz). Aerodrom Franz Josef Strauss je inače udaljen od Minhena oko 30 km (baš blizu, ali nije "za peške").

Smestismo drage mi goste, i Otto odlete dalje, na turbo VW kombi-pogon. Ja ostadoh da pokažem šta umedoh pokazati... Ostatak popodneva je protekao u laganoj šetnji po centru Minhena i upoznavanju sa "kulturno-istorijskim" znamenitostima.
Nastavak je usledio posle kratke pauze u kojoj sam po-stigao da stignem do "kuće", tušnem se, i vrnem nazad. Uveče smo šetali sve do glavne železničke stanice, uključujući i "čuvenu" Schillerstraße. Malo poezije, a mnogo Yugovića koje za tu ulicu, punu radnji sa tehničkom robom, vezuju drage i "dojčemark" nostalgične uspomene... Nekad bilo, sad se samo pripoveda. Čak je i pripovedačima teško da razluče stvarnost od mita. Istorijska distanca je to!

Bez obzira na svu moju koncentraciju, obzirom da smo šetali u formaciji "2 po 2" (nismo se baš držali za ruke), grupa broj dva je uspela da se odvoji od grupe broj jedan (u kojoj sam se ja nalazio). Sreća pa je "Mobtel, budite u vezi" bio spreman da priskoči u pomoć. Friendly technology po nonfriendly cenama nema cenu kada je opasnost u pitanju! Radosti pri ponovnom susretu nije bilo kraja, a ja sam od tada otvorio četvore oči (skoro šestore, za svakog x 2).
Ovo remek delo savremene fotografije je sačinio Slovenac-dečko, zapošljen u ovom "Biirgartenu". Predah pred spavanje...

*Podsećanje: zahvaljujući postojanju istog sam i ja trenutno "ovdi".