Praznik

Danas je bio Praznik. Ne znam koji, ali svaki neradni dan je Praznik po sebi. Naročito za svesna i radu orjentisana ljudska bića. Neki ljudi u stvari ne vole da rade samo zato da bi mogli da skupe energiju i nastave sa poslom još bolje i energičnije.

I Sunce se potrudilo da dâ svoj energetski doprinos, pa je umilno prosipalo svoje tople zrake, neometano nepostojećim oblacima. Idealan dan za jahanje! Od sve sramote neću da vam kažem da do dana današnjeg nisam otišao do Englischer Garten-a, ilivam Engleske bašte. Bašta, ha?! Radi se o jednom od najvećih svetskih gradskih parkova, u samom srcu Minhena. Verovali ili ne, jedan od glavnih "osnivača" je niko drugi do sir Benjamin Thompson, čuveni termodinamičar na prelazu iz XVIII u XIX vek. Godina osnivanja: 1789. Naziv "Engleska" bašta ne potiče toliko od toga što je dotični fizičar bio Englez, već od stila uredjenja parka: što više sačuvati originalni prirodni ambijent, uz primenu odgovarajućih rešenja svojstvenih civilizaciji.* To ne znači samo sagraditi Biergarten, već staze asfaltirati ili posuti šljunkom, postaviti putokaze, podšišati travu, postaviti korpe za "odguske", počistiti ono što ostane iza necivilizovanih izletnika... Itd.
Moje istraživanje je počelo sa severne strane. Pošto sam se biciklom "spustio" od mog staništa (oko 8 km), ne znam koji me je instinkt dove do tzv. Kineskog tornja. Možda bi Kineski arhitekte iz klasičnog doba imali pokoju primedbu, ali ovo je svakako vidjenje iz Nemačkog ugla. Višak radijusa u oblicima krovne konstrukcije je očigledno odstranjen, a forma još uvek podseća na Kinu. Naravno da je najveći Biergarten odma' okolo!

Kineski toranj

Biergarten, of kors

Nakon osveženja, uz neizostavnu "bleh" muziku, nastavio sam dalje. Pitanje je bilo "kojim putem sad"?! Pa, najbližim. Valjda ću naći put nazad. "Možda je trebalo da kupim novine", pomislio sam na trenutak. (Ali, da li su klupe dovoljno udobne?) Put me je nekako naneo na Kleinhesseloher See, jezero u severnom delu. Jezero je veštačko, mada je voda prava. Ima čak dva Biergartena (na obali) i tri ostrvceta. Mnoštvo čamaca i vodenih bicikala na vodi, i još više ljudi na obalama.
Zaveslao sam pedalama i krenuo dalje. Nekako sam uspeo da se pojavim na ulici, i primetim na obližnjem mostu mnoštvo ljudi naslonjeno na ogradu. Englischer Garten je inače ispresecana sa nekoliko kanala, koji se vodom snabdevaju iz Isaar-a, reke koja protiče kroz Minhen. Dal' igra bela mečka, ili šta već, pitah se ja? Zateko me je neobičan prizor: surferi surfuju, ali ne internetom, nego na talasima Isaara!!!
Tu je bio otprilike kraj faze I istraživačkog projekta. Vratiću se ja u Baštu, obećao sam sebi! Spustio sam se ka Odeonsplatz-u, deo parka u okolini Rezidencije je uredjen vrlo klasično i geometrijski pravilno. Čekalo me je pedaliranje "uzbrdo". Uzbrdo u smislu pogleda na kartu, jer je Minhen skoro kao tepsija, sa par izuzetaka.

Kraj priče, nastaviće se...


*Očigledno da "arhitekte"-projektanti uredjenja toka Nišave nikad nisu čuli za pojam, akamoli videli nešto od sveta. Njihovo "remek-delo" svedoči za sebe... Ko ne želi da spozna bolje, srećan je svojom spoznajom. :(