Kamen slan, pa

Dobrim i lepim stvarima u životu se uvek vredi vratiti. Tako se ja ova tri meseca stalno vraćam u München. Da bih se čovek još više obradovao povratku, ponekad se mora i otići. A kad je odlazak istovremeno i povratak na svoj način, onda nek mi neko kaže da "nikad nema dva dobra zajedno"?!

Drugim rečima, danas sam se vratio u Salzburg. Vodio sam "družinu malu, ali odabranu". Sama se odabirala u procesu koji je trajao cele ove radne nedelje. Kako i doliči ovom organizovanom podneblju, prvo sam zasukao rukave, okresao nokte i počeo da tipkam po tastaturi. Prštalo je na sve strane. Lap-top se usijao, Google se zagušio, a sve u nameri da napravim valjan Plan rada sa svim neophodnim detaljima. Onda sam finalnu verziju attach-ovao uz poziv na izlet i prosledio Srpskoj akademskoj mreži. Odgovori su ubrzo počeli da pljušte, u vidu jednog jedva čujnog "buć", kao kad bacite kamičak u mnooogo dubok bunar. Sad, da li zato što je Mreža Srpska, ili zato što moj predlog nije bio na akademskom nivou, prosudite sami. Jedan jedini čovek je našao za shodno da mi odgovori. Teorija kreatora e-mail klijenata da dugme Reply ima svoju svrsishodnu funkciju je ovime dovedena u pitanje. Čist višak, brate mili! Dugme Ignore bi bilo mnogo primerenije, ali već sam "klik" na njega bi bio u suprotnosti sa njegovom suštinom, pa ga zato nigde i nema.

Nakon mog "Alo, BRE!" dopunjenog izdanja i predloga da članovi Mreže prime "transfuziju nemačke krvi, sa naglaskom na krvne ćelije za brzi odgovor na mailove", stiglo je još par anemičnih reakcija. "Ja ne mogu zbog ovog, ja ne mogu zbog onog..." Skoro da je cela akcija bila dovedena u pitanje. Imao sam četiri vrbov-klinovih glasova "za", uz neizvesnu mogućnost pojačanja.

Na kraju smo se ipak skupili komada 6*. Neću da komentarišem to što je šesti bio Švabo, poznatiji kao Helge, koji je jezivo kasnio, pa smo na trk uleteli u voz. Francuskinja, pouzdani član ekipe, je samo procedila kroz zube: "German".

Mi na terasi Hohensalzburg-a (zamka na brdu iznad)

Put je protekao rutinirano, osim što smo imali susret sa čika-kondukterom, koji nas je bezdušno isterao iz kupea I klase. (Nije bilo mesta da se "ljucki" sedne, inače, gde bismo mi..?) Mora da mu je tata bio Nazi, šta li, kada tako revnosno radi svoj posao?! Stigli smo na vreme, ovog puta nas je Salzburg dočekao osmehom obasjanim suncem. Promuvali smo se po starom delu grada, i krenuli ka zamku (uzbrdo). Ovde moram da naglasim da je moj dragi drug Milan bio izložen nadljudskim naporima veranja uzbrdo, što je sasvim jasno ako vam kažem da je čovek odrastao u Novom Sadu.

Prvo smo klopali. Svinjske kolenice su bile ODLIČNE!!! (Toliko dobre da sam zaboravio da ih slikam.) Onda smo malo odmorili, kako već red nalaže. Ko će punog stomaka uzbrdo! Helge je bio iskreno zabrinut što smo probili satnicu nekih po sahata, ali uz par objašnjenja je "legao na rudu". Pa, on je prvi počeo (da ne poštuje Plan), pa onda neka uči od majstora kako se to radi!

Razgledanje zamka je potrajalo dovoljno dugo da se moj lepi Plan vrlo uruši. Pošto merak nema cenu, niko nije imao prigovor. Vreme nije bilo savršeno, ali je bilo suvo i relativno toplo. Samo su oblaci malo kvarili vidljivost**...
Naravno da smo se usput zezali maksimalno, a posle ručka izdegustirali i Mozart kugle. Medjutim, preko jedne stvari nikako nisam mogao da predjem: Happy Hour*** u Irish Pub-u je već počeo da teče, dok smo se mi ležerno spustili sa brda! Broj zainteresovan za posetu istom se neprestano menjao, kao brojevi na Jack Pot-u. Pokušaj demokratskog odlučivanja je neslavno propao, te sam ja odlučio da presečem Gordijev čvor. Consider me gone****.
Tako sam sâm samcijat zakoračio u pab, i sa neskrivenim zadovoljstvom ustanovio da je g-dja Fiona***** na svom radnom mestu. ;) Irski pab, šankerica Škotlandjanka, prvi sused Amerikanac Meksičkog porekla oženjen Austrijankom, drugi sused "Čekinja" Češko-Austrijskog porekla koja ima momka Albanca. Valjda je dosta, za početak! Interesantnim temama nikad kraja, ali mašinovodja nije hteo da čeka (osetio sam to nekako)... Uz "C U", "all the best", stuštio sam se ka ŽST.

Ako neko pita da li sam stigao, ja pitam da li bih ovo pisao, da nisam?


* Lepa pogodnost je tzv. Bayern ticket po ceni od 25 €. Max. 5 osoba može da se vozi do mile volje po celoj Bavarskoj, uključujući i Salzburg (čik, nek' sad neko kaže da Salzburg nije u Nemačkoj?!). Karta važi od momenta kupovine do sutradan 3 ujutru...

** Naravno da je ostatak slika na staroj lokaciji.

*** Još jednom, Happy Hour je vreme kada je piće upola cene.

**** By Sting. U slobodnom prevodu, "smatrajte me otišavšim".

***** Pogledajte Izlet u Slankamen (Salzburg)